Imala sam osećaj da je prošla čitava večnost,a kada sam se come-beckovala videla sam da sam bila odsutna zapravo samo par sekundi.
Prestravljena,nisam znala koju facu treba da montiram na lice.Faca iznenadjenja bi bila i suviše veštak-jer da se ne lažemo znala sam ja to i pre njega,nije mi bila potrebna neka laboratorija i krvna slika da mi dokažu trudnoću.Opet sa druge strane nisam mogla da stavim svoju uobičajnu life-good facu i poletim mu u zagrljaj sa suzom u oku jer bi tek to bilo provaljeno da je foliranje.
Jednostavno nisam znala kako ovaj put,po prvi put u životu, da igram,jer pravila nisu bila moja,a da ne lažem bila sam na smrt uplašena.Zato mi je valjda taj tren zatvorenih očiju delovao tako beskrajno,za trenutak sam pobegla,od svega,njega,sebe!!
Sav uzbudjen počeo je da me grli,ljubi,diže u vazduh.
Setila sam se svog prvog iskustva na vrtešci....mislim da sam imala nešto više od šest godina.Strpali su me u čuvenu sajamsku balerinu,dobro pritegli i počeli da mašu za mnom.Dok se balerina zahuktavala i dostizala svoju maxsimalnu brzinu,mislila sam da ću umreti,prvi put sam imala taj osećaj,čvrsto sam zatvorila oči i zamislila da sam na nekom mirnom predivnom mestu,bez buke i mirisa ušećerenih sajamskih jabuka.
Tada mi je sve prošlo za tren.
Sada i ne,nisam mogla samo da iskočim napolje ne uzimajući kartu za sledeću vožnju.
Posle gotovo deset minuta ushićenja,radovanja,grlenja i vrtenja,video je i on da se nešto dešava.Spustio me je lagano na krevet,videvši da baš i nisam u najboljem stanju,ali i dalje sa osmehom na kraju usana,tiho rekao:,,Pa zar se ti ne raduješ kao i ja,zar nisi srećna???
Ejjjj,pa zar nisi to želela više od svega???!!!,,.
Otvorila sam oči,slegnula ramenima i počela tako tiho da plačem.
Nisam znala šta bi drugo.Nisam mogla da se foliram sa mojim facama,a još manje da mu odgovorim.Tog trenutka nisam imala pojma šta želim,šta sam poželela...
Zagnjurila sam glavu u njegovu duxsericu,a za tren kapi su preplavile ceo dvosed,bilo je to pravo iskreno,izbezumljeno plakanje kao nikada do tada.
Nije ništa rekao,samo je bio tu,samo to je bilo i potrebno,uostalom on me poznaje više nego bilo ko!
Poskakujuci na jednoj nozi,dok se približavam mom kompjuteru,slučajno stajem na neko majusno nezgrapno, cudoviste koje u trenutku dok se prebacujem na drugu nogu, počinje da ispusta neke nejasne neartikulisane zvukove....I pitam se kada mi se tačno zivot sveo na čudovišta i slična stvorenja???
Ne mogu da se setim....
Nije da se žalim,kukam i slično,Nije da mi nije lepo u životu,čak šta više,ali...
I tako dok medju gomilom igračaka pokušavam da se probijem do mog tako malog stola i kompjutera,setim se...
Kada smo se uselili u stan,delovao mi je tako veliko,tako prostrano za sve moje želje i maštarije.
Za sve sitnice,stolice čudnih oblika i dezena,za sve je bilo mesta,tada mi je moj trenutni sto za pisanje,gde i stoji kompjuter,delovao tako prostrano,kao da baš tu treba da se nalazi,što nije slučaj sa današnjim danom,kada na svom stolu i oko njega zatičem skoro svakodnevno flašice,mede,razne male knjigice,vedrih boja sa vrlo malo slova i reči su zamenile moju stručnu literaturu,a da tu su i nezaobilazni autići u svim veličinama i modelima,pa baloni iz raznih igraonica,naduvani-izduvani,šarene loptice,leptirići i razne druge domaće i divlje životinje.Jednostavno sve igračke su se nekom čudnom magijom premestile u dnevnu sobu,preko noći,i tako postale nezaobilazni deo moje svakodnevnice.Ima tu i simpatičnih stvari sa kojim bi se i ja rado ponovo zaigrala,flomasteri koji ne ostavljaju tragove po stolu i odeći,koji menjaju boju ako sa drugim flomasterom predjete preko već postoje linije,oni su za mene izum decenije,kada smo ih kupili toliko sam bila fascinirana njima da sam se prvo ja izigrala pa onda dala klincu ili čuvene kreativne igračke,doduše toliko unapredjene od mog detinjstva da sada pričaju i po par jezika,znaju sve boje i slova,strane sveta i sve delove tela i to piše za uzrast 12+??!,Ha,ha,da je takvu igračku meni neko dao u prvom razredu osnovne škole svašta bi naučila,ne bi čekala drugi ili treći razred!!!
Hoću da kažem može čovek da provede jedno divno pre-podne u mojoj dnevnoj sobi-igrajući se.Šteta što to sve mog klinca animira do pola sata,a onda,smišljaj mama nešto novo,neku novu pesmicu,priču ili po mogućnosti kupi neku novu igračku.I tako u krug,dan za danom,pa nije ni čudo što ovih dana ujedva i nalzim svoj sto i kompjuter,dobro je da i sebe nadjem ujutru na istom mestu na kom sam se ostavila.
Ali nije sve tako strašno.
Setila sam se...sve je ustvari počelo onog dana kada je moj dragi muž,tog dana došao kući,polu-uplakan,prestavljen,bezgranično srećan i sa malo više alkohola u krvi,saopštio:,,BIĆU TAATTAAAAAAAA !!!!!!
Samo sam ga pogledala,a onda na tren zatvorila oči!??
| « | Januar 2026 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- April 2011 [3]
