bebci i vi

Poskakujuci na jednoj nozi,dok se približavam mom kompjuteru,slučajno stajem na neko majusno nezgrapno, cudoviste koje u trenutku dok se prebacujem na drugu nogu, počinje da ispusta neke nejasne neartikulisane zvukove....I pitam se kada mi se tačno zivot sveo na čudovišta i slična stvorenja???

Ne mogu da se setim....

Nije da se žalim,kukam i slično,Nije da mi nije lepo u životu,čak šta više,ali...

I tako dok medju gomilom igračaka pokušavam da se probijem do mog tako malog stola i kompjutera,setim se...

Kada smo se uselili u stan,delovao mi je tako veliko,tako prostrano za sve moje želje i maštarije.

Za sve sitnice,stolice čudnih oblika i dezena,za sve je bilo mesta,tada mi je moj trenutni sto za pisanje,gde i stoji kompjuter,delovao tako prostrano,kao da baš tu treba da se nalazi,što nije slučaj sa današnjim danom,kada na svom stolu i oko njega zatičem skoro svakodnevno flašice,mede,razne male knjigice,vedrih boja sa vrlo malo slova i reči su zamenile moju stručnu literaturu,a da tu su i nezaobilazni autići u svim veličinama i modelima,pa baloni iz raznih igraonica,naduvani-izduvani,šarene loptice,leptirići i razne druge domaće i divlje životinje.Jednostavno sve igračke su se nekom čudnom magijom premestile u dnevnu sobu,preko noći,i tako postale nezaobilazni deo moje svakodnevnice.Ima tu i simpatičnih stvari sa kojim bi se i ja rado ponovo zaigrala,flomasteri koji ne ostavljaju tragove po stolu i odeći,koji menjaju boju ako sa drugim flomasterom predjete preko već postoje linije,oni su za mene izum decenije,kada smo ih kupili toliko sam bila fascinirana njima da sam se prvo ja izigrala pa onda dala klincu ili čuvene kreativne igračke,doduše toliko unapredjene od mog detinjstva da sada pričaju i po par jezika,znaju sve boje i slova,strane sveta i sve delove tela i to piše za uzrast 12+??!,Ha,ha,da je takvu igračku meni neko dao u prvom razredu osnovne škole svašta bi naučila,ne bi čekala drugi ili treći razred!!!

Hoću da kažem može čovek da provede jedno divno pre-podne u mojoj dnevnoj sobi-igrajući se.Šteta što to sve mog klinca animira do pola sata,a onda,smišljaj mama nešto novo,neku novu pesmicu,priču ili po mogućnosti kupi neku novu igračku.I tako u krug,dan za danom,pa nije ni čudo što ovih dana ujedva i nalzim svoj sto i kompjuter,dobro je da i sebe nadjem ujutru na istom mestu na kom sam se ostavila.

Ali nije sve tako strašno.

Setila sam se...sve je ustvari počelo onog dana kada je moj dragi muž,tog dana došao kući,polu-uplakan,prestavljen,bezgranično srećan i sa malo više alkohola u krvi,saopštio:,,BIĆU TAATTAAAAAAAA !!!!!!

Samo sam ga pogledala,a onda na tren zatvorila oči!?? 

• April 2011 [3]

• Generalna [3] 

• hello bebo
• helllo bebo
• Čestitamo!